Манастир Покрова Пресвете Богородице, Карно код Сребренице

На мјесту данашњег храма по предању се налазио манастир из Немањићког периода, предпоставља се да је то била задужбина краља Драгутина. Тај манастир је највјероватније страдао у вријеме доласка османлија у ове крајеве. На локацији Купрес на Црном Врху, на мјесту познатом као „Црквина“, налазио се храм који је порушен такође у вријеме османлијске најезде. Данас је то мјесто обиљежено Часним Крстом. Неких четристо метара од тог локалитета подигнута је спомен чесма четворици мученика убијених 9. маја 1992. године од стране муслимана.
Градња данашњег храма Покрова Пресвете Богородице започета је 1893. године, а завршена је 1896. године и  осветио га је митрополит Николај (Мандић). Сазидан је од камена и прекривен лимом. На храм је дозидан звоник 1925. године, а звоно је даровао Краљ Александар Карађорђевић. Мајстори су били чувени осаћански неимари, које је и Књаз Милош Обреновић позивао да граде и зидају по слободној Србији.
Овај храм је неколико пута страдао и обнављан. Најприје је руинирани храм обновио прото Тихомир Митровић 1956. године, да би због насталих оштећења у тешком невремену 1973. године чекао на обнову до 1979. године. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992. године храм је опљачкан и запаљен, скинут је  кров, а сав инвентар уништен. Том приликом је изгорио и иконостас са вриједним иконама. Све ово су учиниле муслиманске војне снаге из Сребренице. Обновљен је и саниран да се у њему може богослужити 1996. године. На стогодишњицу храма Епископ зворничко-тузлански Василије је храм прогласио за манастир покрова Пресвете Богородице. Манастирски живот почиње доласком јеромонаха Луке (Бабића), који за кратко вријеме заједно са народом подиже конак и започиње обнову храма и подиже спомен бисту свештенику Бобану Лазаревићу, који је страдао 1992. године.
Док је ово био парохијски храм у њему су службовали: Драго Урошевић, Српко Дабић, свештеник Јосип, Симо Ђурић, јеромонах Николај Егић, Димитрије Блажић, Миодраг Ђорђевић, Тихомир Митровић, Ранко Јотић, јеромонах Никодим Новаковић, Тодор Томић, Ђоко Јовић и Димитрије Крсмановић.

Братство:

Aрхимандрит Лука (Бабић): рођен је 10. маја 1972. године у Бугојну. Средњу машинску школу у Бугојну завршио је 1991. године. Монашки постриг примио је 28. августа 2004. године у манастиру Тврдош од стране Епископа западноамеричког Максима. Рукоположен је у чин јерођакона 3. септембра, а у чин јеромонаха 4. септембра 2009. године. Одликован је чином синђела 20. априла 2012. године од стране Епископа Василија. Сабрат манастира је од 1. фебруара 2011. године. Његово Преосвештенство господин Хризостом, Епископ зворничко-тузлански, 14. фебруара 2015. године,  је синђела Луку Бабића унаприједио у чин архимандрита и промовисао у настојатеља ове древне обитељи која из пепела историје страдања израста и обнавља своју велику духовну мисију и улогу.