Манастир Покрова Пресвете Богородице, Карно код Сребренице

Манастир КАРНО, древна Немањићка задужбина из XIII вијека, посвећен је Покрову Пресвете БОГОРОДИЦЕ.  На мјесту данашњег Храма по предању се налазио Манастир који је страдао у вријеме доласка османлија у ове крајеве. Градња данашњег Храма Покрова Пресвете Богородице започета је 1893. године, а завршена је 1896. Године. Осветио га је митрополит Николај (Мандић) ујак свјетски познатог Српског научника Николе Тесле. На Храм је дозидан звоник 1925. године, а звоно је даровао Краљ Александар Карађорђевић. Мајстори су били чувени осаћански неимари, које је и Књаз Милош Обреновић позивао да граде и зидају по слободној Србији.

Ова Храм је неколико пута страдао и обнављан. Најприје је руинирани Храм обновио прото Тихомир Митровић 1956. године, да би због насталих оштећења у тешком невремену 1973. године чекао на обнову до 1979. године. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992. године Храм је опљачкан и запаљен, скинут је  кров, а сав инвентар уништен. Том приликом је изгорио и иконостас са вриједним иконама. Све ово су учиниле муслиманске војне снаге из Сребренице, злогласне 28. дивизије такозване армије БиХ под командом Насера Орића. Обновљен је и саниран да се у њему може богослужити 1996. године.  Док је ово био парохијски Храм у њему су службовали: Драго Урошевић, Српко Дабић, свештеник Јосип, Симо Ђурић, јеромонах Николај (Егић), Димитрије Блажић, Миодраг Ђорђевић, Тихомир Митровић, Ранко Јотић, јеромонах Никодим (Новаковић), Тодор Томић, Ђоко Јовић и Димитрије Крсмановић.

Обнова манастирскког живота почиње доласком садашњег Игумана, Архимандрита Луке (Бабића) 2011. године. Овај Манастир његовим неизмјерним трудом, залагањем и животним пожртвовањем, ниче из пепела. Отац Лука је за кратко вријеме заједно са пријатељима Манастира и побожним народом, подигао велики конак у склопу кога је сазидао нову Цркву, и започео обнову манастирског комплекса. Такође,  благословом и личним залагањем тадашљег Епископа Зворничко-Тузланског, а данас Митрополита Дабробосанског, Господина Хризостома  у многоме је помогнута обнова ове велике Светиње. Наш драги Митрополит Хризостом, понавља подвиг Митрополита Николаја (Мандића), те одмах по освећењу Светиње Карно, као и он, одлази за Митрополита  Сарајевског.

Тренутно су у завршној фази радови рекострукције старог Храма, на коме су по пројекту реконструкције дозидане двије куполе, извршена преправка кровне конструкције, на којој треба да се изврши покривање са златним лимовима, као и наставак финих радови у унутрашњости Храма, од малтерисања и иконописања.  С обзиром да је са ових крајева-Осата, Свети Владика Николај Велимировић, Српски и Свеправославни, њему у част, у славу Божију, посвећен је новоизграђени Храм у манастирском конаку. Мермер у тој цркви је локални ,романит’; Иконостас је рад  дуборезачке радионице  Свештеног Манастира Тврдош, из Старе Херцеговине; полијелеј је из братске Грчке (Атина), а свештене иконе Христа и Богородице у позлати су из Царске Русије. У склопу конака се налази и манастирска библиотека, трпезарија и двадесет соба опремљених за боравак посјетилаца.

У Манастирској порти сазидан је и Пирг, посвећена Светом Сави, првом Српском архиепископу и  просветитељу, на који се наслања летњиковац са тремом. Такође, у оквиру Манастирског компекса подигнута је и спомен биста свештенику Бобану Лазаревићу, који је страдао 1992. године; и завршени су радови на спомен чесми за настрадале мјештане села Карно, и 11 припадника полиције Републике Српске, који су погинули у непосредној близини Манастира. У Манастирском посједу су још и фарма животиња-највећа атракција су коњи, пчелињак, пластеник..

На локацији Купрес на Црном Врху, недалеко од Манастира, на мјесту познатом као „Црквина“, налазио се Храм који је порушен такође у вријеме османлијске најезде. Данас је то мјесто обиљежено Часним Крстом. Неких четристо метара од тог локалитета, исто је подигнута спомен чесма са иконом Светог Саве Српског- крсне славе већине Црновршана и заштитника села, четворици мученика убијених 9. маја 1992. године од стране муслимана.

Иако много пута рушен и девастиран, како у блиској прошлости, тако и кроз комплетну вишевјековну историју, овај древни Манастир и данас свједочи да је једина права и истинска, Српска православна вјера, непобједива сила, која једино може одољети свим исушењима. Када се данас дође у Карно, осјећај је као да се парче раја спустило на земљу. Ушушкан у крајолику предивног пејзажа, Перућачким језером и Осатским љепотама, као најзначајнија тачка Националног Парка ‘’Дрина’’, свјетли наш Манастир. Драгуљ општине Сребреница, духовна оаза и бисер природних љепота овога краја. Посјећују га људи из свих крајева свијета, и по неком неписаном правилу увјек се изнова враћају. Да поново оживе онај предивни осјећај исконске радости, мира, благостања, љубави и дивне добродошлице; онај најдражи осјећај припадности.. као када се враћамо кући, најближима.

Братство:

Aрхимандрит Лука (Бабић): рођен је 10. маја 1972. године у Бугојну. Средњу машинску школу у Бугојну завршио је 1991. године. Монашки постриг примио је 28. августа 2004. године у манастиру Тврдош од стране Епископа западноамеричког Максима. Рукоположен је у чин јерођакона 3. септембра, а у чин јеромонаха 4. септембра 2009. године. Одликован је чином синђела 20. априла 2012. године. Сабрат манастира је од 1. фебруара 2011. године. Његово Преосвештенство господин Хризостом, Епископ зворничко-тузлански, 14. фебруара 2015. године,  је синђела Луку Бабића унаприједио у чин архимандрита и промовисао у настојатеља ове древне обитељи која из пепела историје страдања израста и обнавља своју велику духовну мисију и улогу.